Jedna lepa vest: kao što je objavljeno na forumu, izašao je prevod zvanične ubuntu knjige. Izdavač je CET, a prvo poglavlje se može preuzeti sa njihovog sajta. Ono što me buni u vezi ove knjige je to da je, iako je objavljena pod Creative Commons licencom, knjigu praktično nemoguće naći na `netu (dobro, ima je na torrentima…), a kad god se to pitanje podiglo na blogovima autora (recimo ovde), odgovor je nekao izostao… Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da oni preferiraju da ljudi kupe knjige, jer će tako biti plaćeni za svoj rad, ali ipak deluje kao malo ljigav potez. Da su otvoreno rekli – nema ništa od objavljivanja na netu – knjiga je pod CC licencom, ali morate je kupiti u papiru, ne bih se bunio. Ovako, moram da pomenem.

U subotu, 23.02.2008., održano je predavanje u Leskovcu u Resurs centru.

Predavanje je bilo posvećeno Slobodnom softveru, Ubuntu lokalnoj zajednici Srbije, kao i predstavljanju Ubuntu-a i njegovih mogućnosti.

Poseta je bila i vise nego odlična, a posetioci su bili izuzetno zainteresovani za teme predavanja, tako da smo se i posle zvaničnog dela, zadržali u razgovoru sa njima i odgovarali na mnogobrojna pitanja.

Ekipa koja nas je predstavljala bila je u sastavu: olujicz, Vlajkoral, Rainmaker, dootzky i bojce.
Naši utisci su izuzetni, od organizacije (zahvaljujemo se Resurs centru) do posetilaca predavanja, a posebno našim @dekao i @mile_iz_back (na izuzetnom angažovanju, bez njega svega ovoga ne bi ni bilo) i ostalima iz ekipe koja je bila sa nama čitavog dana, a bez kojih sve ovo ne bi bilo ovako prijatno.

Ostale slike iz Leskovca možete videti ovde.

Kada ja pocinjem svoj ‘radni dan’, obicno startujem 5-6 programa, za redom.

Dakle ne zelim da stavim sve u “sessions” i da mi se pali 60 programa odmah po paljenju sistema, nego hocu da radim normalno, i da na jednu komandu upalim 6 aplikacija. Kako to uraditi?

1. napravite fajl: “multirun.sh“, u njega ubacite ovakav slican sadrzaj, sa imenima programa koje zelite da startujete:

#!/bin/bash
exec pidgin &
exec skype &
exec krusader &
exec thunderbird &
exec firefox &
exec quanta &

2. taj fajl mozete snimiti bilo gde, recimo u vas /home folder, sasvim je svejedno. sada mu morate dodeliti “executable” dozvolu:

sudo chmod +x /home/pera/multirun.sh

3. radi pogodnosti, napravite i fajl “multirun.desktop“, i stavite ga u folder /usr/share/applications. U taj fajl sada ubacite ovu sadrzinu:

[Desktop Entry]
Name=Multirun
GenericName= Pokretanje vise programa odjednom
Version=1.0
Encoding=UTF-8
Icon= synaptic ##ikonu stavi po zelji
Exec= /home/pera/multirun.sh # vasa putanja…
Terminal=false
Type=Application
StartupNotify=true
Categories=Application

i to je to!
Sada imate ikonicu u glavnom meniju, mozete pozivati skriptu i sa “Alt+F2″, a mozete napraviti i desktop ikonicu (lanucher) zaista lako.

Srecan rad!

Evo jednog interesantnog programa - BlueProximity.

Koliko puta ste iznenada morali da odete od vašeg kompjutera, a da ga niste zaključali? Više puta? A podaci?

Naravno, šalu na stranu, niko ne voli da ostavi svoje podatke na: “…izvolite, molim… “.

E, ovde stupa u akciju ovaj programčić .

Njegova osnovna funkcija je da zaključa Vaš komjuter kada iznenada odete, a zaboravite na ono malo dugme “Lock Screen”. Sam program se oslanja na Bluetooth tehnologiju, i da bi ga koristili, morate imati osposobljen bluetooth na komjuteru i , recimo, mobilni telefon koji takodje ima bluetooth (ovo je nama najinteresantnije kombinacija, mada može i bilo koji drugi spoljnji bluetooth uređaj).

Sam program proverava razdaljinu između mobilnog telefona i kompjutera i, ako se udaljite više od zadate razdaljine, automatski će zaključati Vaš kompjuter. Naravno, kada ponovo uđete u domet automatski će otključati Vašeg ljubimca.

Naravno, možda i najlepša osobina ovog programa je da osim zaključavanja možete zadati da obavi i neku shell komandu, ako želite. Mana je, mada ne i presudna u oceni ovog programa, da ne prikazuje razdaljinu u metrima.

Ovaj interesantan program možete pronaći (kao i detaljno uputstvo za podešavanje i FAQ) na matičnoj stranici programa:

http://blueproximity.sourceforge.net/index.html

Predpostavimo da imate video kameru (miniDV, Digital8) koja se povezuje sa vašim računarom putem IEEE 1394 u narodu poznatijem kao fajervajer (podrazumeva se da posedujete ovakav interfejs). Ukoliko nemate takvu kameru, nego koristite vas fotoaparat ili mobilni telefon onda mozete slobodno da preskocite prvi deo koji se tiče ubacivanja snimka na vas računar. U drugom delu postupak (enkodovanje) biti trebao biti manje-više sličan ovom koji ću objasniti uz neke izmene koje se tiču formata video snimka na mobilnom ili fotoaparatu. Ovo cete morati, nažalost, sami da istražite, ali mi se čini da alatka koju ću spomenuti, Avidemux, može i ovom slučaju da vam uradi posao. Naravno između ova dva dela nedostaje i onaj koji se tiče montaže ali pošto je ovo jedno od “osetljivih” tema u svetu GNU/Linuxa ostavićemo je za jedan od narednih postova. Za one nestrpljive koji bi da se upuste u malu avanturu, nabrojaću par projekata koji se bave rešavanjem ovog problema: Cinelerra, Kino, Kdenlive i Pitivi.

Dakle povezali ste kameru i uključili je u vaš kompjuter i sve što vam je sada potrebno je neki softver da bi ste počeli prebacivanje. Na GNU/Linuxu imate nekoliko izbora, programi namenjeni nelinearnoj montaži uglavnom poseduju alatke za tzv. “capturing”, međutim kako je video montaža na GNU/Linuxu jedna od slabijih tačaka, ovi programi su često nestabilni pa ja ne volim da im poveravam ovaj zadatak. Doduše Kino jeste stabilan i koristi interno dvgrab (command line program) koji cu opisati ali ne koristi sve opcije koje on (dvgrab) poseduje. Prema tome:

sudo aptitude install dvgrab

Da ne bi morali da pokrecete dvgrab sa root privilegijama najbolje je da odmah uradite sledece:

sudo modprobe raw1394
sudo chmod a+rw /dev/*1394

Listu opcija koje dvgrab pruža mozete naravno videti sa “man dvgrab”. Postoji mnogo opcija a meni je recimo najomiljenija -every n, kojom mozete “uhvatiti” svaki n-ti frejm (u jpg formatu!) sto je zgodno za tako zvane “time lapse” kadrove. Najbitnija opcija je svakako -f koja odredjuje u kom formatu će vaš snimak biti uhvaćen. Dvgrab podrazava vise razlicitih formata a to su: dv1, dv2, raw, dif, qt, jpeg, jpg, mpeg2 i hdv. Ova dva poslednja je moguće upotrebiti samo ako imate HDV kameru dok ostali podrazumevaju “obicnu” DV kameru. Razlika izmedju ovih formata je samo u načinu “pakovanja” video i audio zapisa, sto znaci da nece doci do gubitka kvaliteta snimka ma za koji se format odlučili, ali neki programi vam neće čitati neke od ovih formata (tzv. container-a) pa je bitno izabrati proverenu opciju. Ja se najčešće opredeljujem za dv2 jer se ona pokazala kao najpodržanija od strane drugih aplikacija.
Pored ovoga tu se nalazi jos gomila drugih opcija kojima se odredjuju dužine uhvaćenih kadrova po trajanju ili količini podataka kao i obeležavanje samih fajlova. Evo jednog primera na kome se mogu objasniti neke:

dvgrab -i -f dv2 -autosplit -size 1998 -csize 4400 -timestamp

Prva -i (interactive) služi da možete pomoću tastature kontrolisati kameru (nakon unošenja komande pojaviće vam se obaveštenje da pritisnete znak pitanja za listu skraćenica), druga određuje format a treća će “iseckati” kadrove na osnovu podataka zabelezenih na traci o mestu uključivanja snimanja. Dakle, dvgrab ce vam sam razdeliti kadrove onako kako su snimani. Dalje, opcija -size određuje maksimalnu veličinu fajla (korisno zbog kompatibilnosti i manjeg opterećenja hard diska) a -csize (collection size) obezbeđuje da skup svih do tada uhvaćenih fajlova ne pređe određenu količinu podataka (u ovom slučaju 4.4GB ili jedan DVD-R). Opcija -timestamp ce svakom fajlu dodeliti u nazivu vreme snimanja (zabelezenog na samoj traci) pojedinačnog kadra.

Na kraju, važno je reći da je najbolje unapred napraviti direktorijum u kome zelite da ubacujete svoje snimke i sve operacije koje sam opisao raditi iz njega, jer DV video zauzima dosta prostora na hard disku (otprilike 1GB na svakih 5 minuta snimka), pa vam se može dogoditi da greškom prepunite pogrešnu particiju. Toliko za ovaj put, u drugom delu cemo videti kako prebaciti DV snimke u kodek pogodan za aploud na You Tube.

Kompanije Dell očekuje da će već u prvom kvartalu sledeće godine, izbaciti na tržište prve sertifikovane servere sa preinstaliranom Ubuntu serverskom instalacijom.

Kako najavljuje Rick Becker (Dell Product Group’s vice president of solutions), Dell je trenutno u procesu sertifikovanja Ubuntu-a za njihove linije servera, a sam proces biće završen početkom 2008. godine.

Naravno, kupci već sada mogu naručiti server sa preinstaliranim Ubuntu sistemom.

Više o tome možete pročitati ovde.

Stiv Balmer je, još jednom, izjavio da Linuks i Open source krše Majkrosoftovu intelektualnu svojinu i patente. Mark Šatlvort, osnivač Canonical-a, misli da je MS sve pogrešno shvatio. Za početak, Šatlvort kaže, Balmer nagoveštava da razvojni tim Open source-a ne shvata intelektualnu svojinu ozbiljno. “Intelektualna svojina je nešto što zajednica slobodnog softvera shvata veoma, veoma ozbiljno” - izjavljuje Šatlvort. On kaže, da ako zaista postoji problem sa intelektualnom svojinom, biće mu zadovoljstvo da sa Majkrosoftom razreši svako sporno pitanje koje eventualno postoji. Naravno “to zahteva da Majkrosoft zaista kaže koja su to kršenja”. Balmer je, takođe, izjavio da Linuks nije najsigurnije okruženje za korisnike. “On nagoveštava da je samo korišćenje slobodnog softvera nekako opasno. Oni moraju da prekinu sa takvim tvrdnjama. One prosto nisu tačne. Majkrosoft mora zaista izložiti koja su to kršenja.”

Detalje Markove izjave možete videti ovde .