Predpostavimo da imate video kameru (miniDV, Digital8) koja se povezuje sa vašim računarom putem IEEE 1394 u narodu poznatijem kao fajervajer (podrazumeva se da posedujete ovakav interfejs). Ukoliko nemate takvu kameru, nego koristite vas fotoaparat ili mobilni telefon onda mozete slobodno da preskocite prvi deo koji se tiče ubacivanja snimka na vas računar. U drugom delu postupak (enkodovanje) biti trebao biti manje-više sličan ovom koji ću objasniti uz neke izmene koje se tiču formata video snimka na mobilnom ili fotoaparatu. Ovo cete morati, nažalost, sami da istražite, ali mi se čini da alatka koju ću spomenuti, Avidemux, može i ovom slučaju da vam uradi posao. Naravno između ova dva dela nedostaje i onaj koji se tiče montaže ali pošto je ovo jedno od “osetljivih” tema u svetu GNU/Linuxa ostavićemo je za jedan od narednih postova. Za one nestrpljive koji bi da se upuste u malu avanturu, nabrojaću par projekata koji se bave rešavanjem ovog problema: Cinelerra, Kino, Kdenlive i Pitivi.

Dakle povezali ste kameru i uključili je u vaš kompjuter i sve što vam je sada potrebno je neki softver da bi ste počeli prebacivanje. Na GNU/Linuxu imate nekoliko izbora, programi namenjeni nelinearnoj montaži uglavnom poseduju alatke za tzv. “capturing”, međutim kako je video montaža na GNU/Linuxu jedna od slabijih tačaka, ovi programi su često nestabilni pa ja ne volim da im poveravam ovaj zadatak. Doduše Kino jeste stabilan i koristi interno dvgrab (command line program) koji cu opisati ali ne koristi sve opcije koje on (dvgrab) poseduje. Prema tome:

sudo aptitude install dvgrab

Da ne bi morali da pokrecete dvgrab sa root privilegijama najbolje je da odmah uradite sledece:

sudo modprobe raw1394
sudo chmod a+rw /dev/*1394

Listu opcija koje dvgrab pruža mozete naravno videti sa “man dvgrab”. Postoji mnogo opcija a meni je recimo najomiljenija -every n, kojom mozete “uhvatiti” svaki n-ti frejm (u jpg formatu!) sto je zgodno za tako zvane “time lapse” kadrove. Najbitnija opcija je svakako -f koja odredjuje u kom formatu će vaš snimak biti uhvaćen. Dvgrab podrazava vise razlicitih formata a to su: dv1, dv2, raw, dif, qt, jpeg, jpg, mpeg2 i hdv. Ova dva poslednja je moguće upotrebiti samo ako imate HDV kameru dok ostali podrazumevaju “obicnu” DV kameru. Razlika izmedju ovih formata je samo u načinu “pakovanja” video i audio zapisa, sto znaci da nece doci do gubitka kvaliteta snimka ma za koji se format odlučili, ali neki programi vam neće čitati neke od ovih formata (tzv. container-a) pa je bitno izabrati proverenu opciju. Ja se najčešće opredeljujem za dv2 jer se ona pokazala kao najpodržanija od strane drugih aplikacija.
Pored ovoga tu se nalazi jos gomila drugih opcija kojima se odredjuju dužine uhvaćenih kadrova po trajanju ili količini podataka kao i obeležavanje samih fajlova. Evo jednog primera na kome se mogu objasniti neke:

dvgrab -i -f dv2 -autosplit -size 1998 -csize 4400 -timestamp

Prva -i (interactive) služi da možete pomoću tastature kontrolisati kameru (nakon unošenja komande pojaviće vam se obaveštenje da pritisnete znak pitanja za listu skraćenica), druga određuje format a treća će “iseckati” kadrove na osnovu podataka zabelezenih na traci o mestu uključivanja snimanja. Dakle, dvgrab ce vam sam razdeliti kadrove onako kako su snimani. Dalje, opcija -size određuje maksimalnu veličinu fajla (korisno zbog kompatibilnosti i manjeg opterećenja hard diska) a -csize (collection size) obezbeđuje da skup svih do tada uhvaćenih fajlova ne pređe određenu količinu podataka (u ovom slučaju 4.4GB ili jedan DVD-R). Opcija -timestamp ce svakom fajlu dodeliti u nazivu vreme snimanja (zabelezenog na samoj traci) pojedinačnog kadra.

Na kraju, važno je reći da je najbolje unapred napraviti direktorijum u kome zelite da ubacujete svoje snimke i sve operacije koje sam opisao raditi iz njega, jer DV video zauzima dosta prostora na hard disku (otprilike 1GB na svakih 5 minuta snimka), pa vam se može dogoditi da greškom prepunite pogrešnu particiju. Toliko za ovaj put, u drugom delu cemo videti kako prebaciti DV snimke u kodek pogodan za aploud na You Tube.