Po izjavama predavača, prisutnih i organizatora, prezentacija u Podgorici je bila baš onakva kakva bi trebalo da bude. Organizatori, pre svega Sergej i Marko su se pobrinuli za to. Na prezentaciji su deljene majice, Ubuntu i Kubuntu CD-ovi, a i nalepnice. Skup je održan pred punom salom, a predavači su ispraćeni aplauzima. Prezentacija je praćena i od strane računarskog časopisa Bit. Kao rezultat ovog dogadjaja je pojava novih članova na forumu LUG Montenegro zajednice. Saradnja sa ovom ekipom će svakako biti nastavljena.
Prezentuje se istog dana na dve lokacije, u dve države !
U Arandjelovcu, sa početkom u 12 časova u Tehničkoj školi “Mileta Nikolić”, kabinet informatike.
U Podgorici, sa početkom u 16 časova na Prirodno-matematičkom fakultetu, sala 107A.
U pitanju su standardne prezentacije, a predavači su članovi Ubuntu LoCo Srbije.
Najnovije izdanje časopisa GNUzilla donosi tekstove o:
VIM kao IDE
Compiz-Fusion 0.6.0
Logcheck
Šahovski programi
Terminologija.org.mk & CollaboDict i još mnogo toga.
Pre mesec dana na Tehnopolisu i na blogu Aleksandra Uroševića razvila se zanimljiva diskusija o postavljanju glupih pitanja na forumima, tretiranju ljudi koji postavljaju takva pitanja i pretraživanju interneta pomoću Googlea.
U ovom članku ću pokušati da anlaliziram te članke, dam svoje viđenje problema i ponudim neka rešenja na ova, vrlo složena, pitanja.
Pošto se ovaj članak direktno oslanja na dva pomenuta, ako ih već niste pročitali, uradite to pre daljeg čitanja. Ja ću citirati relevantne delove, ali treba ih razumeti u celini.
То(рен)тална конфузија | Записи (obavezno pročitajte i komentare)
IT (ne)pismenost ili “Idi i guglaj”
Loše bi bilo pretpostaviti da u ovoj nedođiji i tehnološkom šupku kakva je naša zemlja, prosečan građanin zna da koristi kompjuter i internet kako treba.
U takvoj sredini, kada ljudima koji su pokazali malo interesovanja da nešto nauče na postavljeno pitanje damo RTFM odgovor pravimo grešku. Pravimo grešku jer takvi ljudi ne znaju da pročitaju priručnik. Zapravo ne znaju ni gde se priručnik nalazi.
Nekada je ljudima kao što sam ja, ljudima kojima je kompjuter deo profesionalnog i privatnog života već decenijama, jako teško da zamisle kako korišćenje kompjutera i snalaženje na internetu ide novajlijama. Nezamislivo teško.
Meni su mnoge stvari na internetu logične. Ali ne zato što su one logične same po sebi, nego zato što je moj mozak toliko naviknut na tu logiku.
Neko kome je korišćenje kompjutera u velikoj meri nepoznanica, takođe će instiktivno radije potražiti odgovor od živog bića, nego od kompjutera.
Mislite li da je koncept internet foruma, i „ispravan“ način njegovog korišćenja poznat ljudima koji nisu mnogo vični sa kompjuterom? Odakle da im bude poznat? Nađite mi ekvivalent forumske komunikacije u životu bez kompjutera…
Takođe je loše pretpostaviti da normalan čovek ima gde da nauči takve stvari. U školama (generalno) i ako postoji predmet informatika, ne bavi se pitanjima pretraživanja i snalaženja, kao ni pravilima komunikacije na internetu. Kursevi koji se drže u privatnim školama isto tako slabo pokrivaju ove teme… Ali neću se dublje upuštati u diskusiju o (IT) obrazovanju… samo ću se iznervirati i postati depresivan…
Da se vratimo na glavnu temu…
Dakle, pošto je loše pretpostaviti da neko ko postavlja pitanje zna dobar deo onoga što mi znamo, treba da ga edukujemo. RTFM, zar ne? Pa ga, pošto nas mrzi čak i da postavimo link ka priručniku, pošaljemo da „gugla“.
U članku na Tehnopolisu, citiraju Thomasa L. Friedmana koji u svojoj kolumni upoređuje google sa bogom. Nažalost, izostavili su link ka toj kolumni, pa sam se ja dao u potragu za njom koristeći takozvanog „boga“.
Evo kako je išla moja pretraga:
Kad smo već kod ove kolumne, članak na B92 citat pripisuje pogrešnom čoveku. U svojoj kolumni Thomas citira Alana Cohena. Možete se smejati i ostatku te kolumne i predviđanjima kojima se bavi. Imate link, nisam vas poslao da ga guglate. Trebalo mi je oko minut i po. I uspeo sam da nađem. Znači Google je bog i krajnje rešenje, svako može na njemu da nađe odgovor, pa neka prvo ide tamo?
Što bi rekli u članku na tehnopolisu:
Jer iako ne psujemo svi, makar smo čuli za pretraživač Google a i koristimo ga još od 1998. godine kada je bio u beta fazi.
Ova rečenica predstavlja baš ono nerazumevanje o kojem govorim. Ja koristim google još od beta faze, koristio sam i njegove prethodnike, ali nisu svi.
Google nije bog, umešnost korišćenja googlea nije bogom dana veština. To je nešto što se uči godinama, što zahteva specifičan način razmišljanja, mnogo prakse i iskustva.
Jeste li probali nekad da prelistavate papirni kinesko-engleski rečnik u potrazi za nekom kineskom reči? Tako jednom manje veštom korisniku kompjutera izgleda pretraživanje interneta uz google.
Jon Udell je to lepo sročio na početku jedne svoje kolumne:
Last night an old friend who runs a small software company confessed a secret. When he and his staff answer technical questions for clients, they are often “only” searching Google. At one point, he even asked a client: “Do you really want us to search Google for you at $100/hour?” Yes, in fact they did. My friend thought that was crazy. I suggested that it’s not as crazy as it sounds. Effective search depends on reservoirs of tacit knowledge and unconscious skill. Some people possess much deeper reservoirs, and/or can tap into them more effectively, than others. That makes them valuable.
Da proanaliziramo onu moju pretragu od ranije: znao sam da treba da rastavim ono što tražim na ključne reči. Izabrao sam dve: qoutes i google i ubacio ime autora citata, pošto bih bez njega dobio gomilu gluposti. Kada to nije uspelo, ubacio sam pretraživanje tačne fraze. To je dalo samo jedan relevantan rezultat, i to na devetom mestu prve strane, koji opet nije krajnji odgovor, već veza ka vezi ka odgovoru.
Od svih rezultata koje mi je google izbacio, ja sam kliknuo samo na jedan. Onaj pravi. Neko manje vešt bi verovatno mogao provesti sate lutajući po pogrešnim sajtovima.
Koliko je ovaj postupak intuitivan?
Kontra primer: moj poznanik je skoro hteo da nađe sajt firme „Točak“. Ja sam ga, u najboljoj želji da nauči da koristi pretragu, uputio na google i posmatrao šta će ukucati.
Kada je ukucao „tocak“ i krenuo da klikne na „search“ već sam počeo da se smejem, jer sam znao da će to da mu pruži samo gomilu šugavih rezultata.
Učesnik sam raznih foruma dobar deo zadnje decenije. Na nekima sam manje, na nekima više aktivan, na jednom sam i moderator i administrator. Ukratko: znam o čemu pričam.
I kroz svo to iskustvo došao sam do zaključka:
Softver za forume je sranje.
Problem je što većina ljudi koja taj softver pravi i redovno koristi to ne primećuje. Oni su toliko utopljeni u taj način razmišljanja, i takav način organizacije, da ne vide šta tu može da bude nejasno ljudima koji nisu.
Evo par predloga da se takvo stanje stvari koliko-toliko popravi:
Da li su „top“ teme na forumima stvarno vidljive kao što bi trebalo da budu? Ne dovoljno ako je sudeći prema ovoj toplotnoj mapi koja simulira praćenje pogleda nekog ko tu stranicu gleda… (iako je za primer ovde prikazana stranica sveta kompjutera, ovo važi i za većinu ostalih foruma, uključujući i onaj na kome sam ja jedan od odgovornih)
Ljudi poput mene se često žale da korisnici foruma ne koriste pretragu… Tu treba postaviti pitanje da li je pretraga vidljiva i laka za korišćenje? Kakve rezultate daje?
Na ubuntu-rs forumu, ja sam se dosta bavio tim problemom. Jedno od rešenja je bilo da napravimo prilagođenu google pretragu, koja rešava mnoge nedostatke ugrađenih pretraga u forume, i (najbitnije!) da postavimo baner ka linku za uputstvo za korišćenje te pretrage, dodavanje iste u bowser, i sl.
Imam još jednu ideju koju još nisam sproveo u delo, a koja bi dosta pomogla.
Na stranici za pravljenje nove teme koja izgleda ovako:
mogla bi se dodati ugrađena pretraga, tako da, kad korisnik ukuca naslov teme, sa desne strane odmah izađu rezultati pretrage po tom naslovu. Evo kako bi to moglo da izgleda:
Tako bi se podstakla pretraga kod pravljenja nove teme. Naravno to bi imalo i negativnih posledica — možda korisnik neće da troši vreme i protok na učitavanje takve pretrage, možda to počne da ga nervira posle određenog vremena, ali takve stvari se daju ispraviti dodavanjem opcije za isključivanje pretrage.
Međutim, neki ljudi će uvek biti bolji u pretrazi nego drugi. Možda bi se forumski softver mogao dopuniti ovim zanimljivim primerom. Tako bi se omogućilo iskusnim korisnicima da ovu opciju uključe i da začas proguglaju rešenje za manje iskusne.
Još ako bi se dati primer modifikovao da uključi i ključne reči preko kojih se do rezultata došlo, mnogi bi naučili da koriste pretragu efikasnije.
(Eto meni posla preko leta…)
Dakle, ako hoćete da se korisnici lakše snalaze na vašem forumu, nemojte da pretpostavljate da je svima očigledno ono što je i vama, nego dodatno istaknite bitne stvari i olakšajte što je više moguće pretragu (ili je forsirajte), pre nego što počnete da kukate kako je ljudi ne koriste.
Ali sve je ovo bio uvod za glavni deo:
Šta onda posle svega ovoga odgovoriti na jedno takvo pitanje?
RTFM je, po mom skromnom mišljenju, dobro reći samo osobi koju dobro poznajete. Ako ne znate koliko osoba koja postavlja pitanje zna o kompjuterima, internetu i forumima, RTFM ili „idi i guglaj“ su uvek pogrešni odgovori.
Ako imate živaca, možete toj osobi naći dobar tekst na tu temu, staviti link i uputiti na dalje podučavanje. Stavljanje linka samo povećava verovatnoću da će neko sledeći put naći bolji odgovor na googleu, pošto je broj linkova ka strani jedan od glavnih faktora rankiranja te strane u pretraživačima. Ukoliko je pitanje postavljeno na pogrešnom mestu, možete skrenuti pažnju da to nije forum za takvu vrstu pitanja.
Ono što ne vredi je nervirati se i gubiti živce, ili ljude koji se generalno ne razumeju u moderne tehnologije još više udaljavati od njih. Ako nemate živaca za takva pitanja, samo zatvorite tu stranu, nađite sebi neku novu (ili nađite sebi neki forum u kome takva pitanja nisu dobrodošla) i ignorišite ih.
Ako ste odgovorni za forum i ne možete da ignorišete takva pitanja, zapitajte se kome je namenjen vaš forum, i potrudite se da ga prilagodite korisnicima. To je mnogo lakše od prilagođavanja korisnika forumu.
Što bi rekao Jon Udell:
We produce those goods. We’ll be rewarded when we make them well-structured, well-connected, and therefore discoverable. And we’ll be punished when we don’t.How do we get it right? Will, common sense, elbow grease.
“Interesantan slučaj se dešava u Amsterdamu, koji je na teške muke stavio čelnike Microsofta – krajem ove godine im ističe ugovor sa upravom grada, koja žestoko razmišlja o tome da li im se više isplati da se prebace na operativni sistem GNU/Linux. Migraciju planira i lokalna uprava u Minhenu. Osim ovog istaknutog primera imamo i sve popularnije distribucije: Ubuntu, Fedora, Debian itd.”
Samim tim što je neko u svojoj kolumni stavio link ka našoj zajednici zaslužuje da se nadje na ovom mestu. Autorka je Iris M. Čitanje obavezno.
Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.
Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).
Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.
Sigurno vam se desilo da i pored nekog od vidova bržeg interneta (ADSL, wireles, kablovski…) internet pretraživać sporo otvara sadržaje željenih web lokacija. Jedan od problema koji može uzrokovati lenjost vašeg browsera jeste i preopterećenje DNS servera vašeg internet provajdera. E tu dolazimo do naslova ovog pisanija - OpenDNS.
OpenDNS je besplatni DNS server koji pored toga sto je džabaka nudi jos dosta drugih usluga kao sto je praćenje internet sadržaja koji ste pretraživali, blokada neželjenih sadržaja sa interneta i sl…
Kako se koristi, lako unesete njihove DNS adrese - 208.67.222.222 i 208.67.220.220 umesto adresa koje vam je dao vas internet provajder ili koje su automatski podesene od strane istog.
I pazi sad ono najlepse, u zvaničnim podešavanjima na sajtu postoji i podešavanje za Ubuntu… Pa krenimo…
Otvorite terminal i kucate:
$ sudo network-admin
Unesete adrese:
208.67.222.222
208.67.220.220
Zatim kucate sledece:
$ sudo cp /etc/resolv.conf /etc/resolv.conf.auto
Zatim:
$ sudo gedit /etc/dhcp3/dhclient.conf
U liniji koja pocinje sledecim tekstom na kraju izmenite adrese:
#prepend domain-name-servers 208.67.222.222,208.67.220.220;
Sačuvate i izadjete:
Kucate sledece:
$ sudo ifdown eth0 && sudo ifup eth0
Sem ukoliko ne koristite neko drugo ime internet uredjaja umesto standardnog eth0 a ako da onda samo stavite ime koje koristite umesto eth0
I to je to, ukoliko želite više registruijte se u sledeća 2 koraka i možete pratiti više parametara vaše internet konekcije.
Korisni linkovi: www.opendns.com
Da nisam probao ne bih verovao…
Pre par dana, drugar koji se bavi bežičnim internetom, u razgovoru pomene da na mreži ima čoveka od 67. godina koji je instalirao Ubuntu.
Prva reakcija je naravno bila: ” Kako bre! Misliš neko mu instalirao?”
U tom se odlasi drugarov mobilni telefon i javi se dotični gospodin Dragan, jer je imao nekih problema sa konektovanjem na internet upravo na Ubuntu.
Ne budem lenj nego sinoć odem do njega. Ispostavi se da je čovek samouk. Nakon saobraćajne nesreće teško se kreće pa se dohvatio računara kao razonode. Na moje oduševljenje pokazao je prilično poznavanje materije. Čak da stvar bude lepša triplet boot sa potpuno legalnim operativnim sistemima.
Ubuntu koji je imao je bio instaliran preko Wuby instalera i zbog nečega je Ubuntu zauzeo oko 14 g prostora na disku. Takođe u tako instaliranom sistemu nema mogućnosti da pređete na super user, jer ste samo user, komanda sudo ne vredi, a nema recovery moda preko koga bi dodali usera sa administracionim pravima. Doduše nisam probao Wuby instaler tako da ne znam da li možda neki korak prilikom instalacije preskočen ili pogrešno urađen.
Reinstalirali smo, odnosno instalirali Ubuntu na zasebnu particiju. Tokom instalacije i podešavanja sistema smo razgovarali. Ostao sam zatečen da mi čovek nije postavio ni jedno nesuvislo pitanje, a da je pri tome zapamtio sve što sam mu objasnio. Mada me je najvise obradovao kometar da M$ Vista ne može da priđe Ubuntu.
Dok ovo pišem gospodin Dragan naverovatnije istražuje svet Ubuntu GNU/Linux-a, pošto vidim da mu je jabber nalog aktivan.
Ja sam ostao prijatno iznenađen i obradovan što sam ima priliku da upoznam takvog čoveka.
A vi? Da li i vas raduje činjenica da je Ubuntu postao dovoljno user-friendli da može da ga instalira svako?
Listen muzički plejer je takođe i program za organizovanje muzike i prevashodno je kreiran za Gnome desktop, ali bez problema možete da ga koristite i u KDE okruženju. Pored puštanja i organizovanja muzike, Listen takođe može da upravlja vašim iPod-om i podcastom, generiše playliste, automatski daunloduje korice albuma, snima audio CDove i još mnogo toga!
Kada ga prvi put pokrenete, Listen neće tražiti od vas da odredite vaš medija direktorijum kao što to drugi plejeri traže. On će se jednostavno pokrenuti i da biste mu dodali medija fajlove moraćete da importujete fajl ili direktorijum preko File menija. Njegov glavni interfejs je podeljen na tri sekcije: leva sekcija sadrži plejer sa njegovom playlistom i play dugmadima, srednja sekcija sadrži kartice koje vam omogućuju da izaberete podsekciju za levu sekciju. Kartice su sledeće: Context, Current, Lyrics. Ove kartice će vam prikazati zadnju pokrenutu pesmu, omiljene pesme sortirane po broju slušanja kao i omiljene albume, koji će takođe biti sortirani po popularnosti. Current kartica prikazuje album u kojem se nalazi aktuelno pokrenuta pesma a prikazuje i ostale pesme od istog izvođača. Lyrics kartica prikezuje stihove pesme koju slušate, ako su dostupni. Stihovi, kao i informacije u sledećoj kartici, Wikipedia, se skidaju sa Interneta. Library kartica daje listu dostupnih medija i nudi mogućnost za njihovo organizovanje po vrsti muzike, izvođaču ili albumu. Ostale kartice uključuju Last.FM karticu, Podcasts i Radio.
Posle desetak dana korišćenja smatram da je Listen bolji od Rhythmbox-a. U stvari 0.5 verzija je bolja. Ona nudi više funkcija i lakša je za korišćenje.
Na Ubuntu-u 8.04 program je dostupan u Add/remove.
